Medicinska sestra - tehničar

       Medicinske sestre rade na području unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti, lečenja i rehabilitacije. Njihovi su pacijenti deca, odrasli i starci. Rade na vrlo različitim radnim mestima - od patronaže do jedinica intenzivne nege - katkada samostalno, katkada u timu, a katkada pomažu lekarima. Neke sestre bave se uglavnom pružanjem sestrinske nege, a druge organizacijom ili nastavom. Zbog svega toga postoje velike razlike u poslovima različitih sestara.

     No ono što je zajedničko svim sestrama jest sistematski pristup otkrivanju i rešavanju zdravstvenih problema iz njihovog delokruga. One promatraju i procenjuju telesno i psihičko stanje te ponašanje svojih pacijenata. Tako prepoznaju potrebe za sestrinskom skrbi i osiguravaju važne podatke doktorima za prepoznavanje i praćenje toka bolesti. Utvrđuju rizike za zdravlje te mogućnosti pacijenata i njihovih porodica za aktivno učestvovanje u nezi i lečenju. Na osnovi svega toga planiraju, sprovode i ocenjuju uspešnost sestrinske nege.

       Najviše sestara radi u bolnicama. One pomažu svojim pacijentima u ublažavanju, rešavanju i podnošenju problema koje imaju zbog bolesti, propisanih pretraga, načina lečenja, boravka u bolnici i odvajanja od porodice. Primjerice, zbog bolesti ljudi se ne mogu brinuti o sebi, mogu dobiti dekubitus ili se žale na bolove. Često su zabrinuti zbog traženja i sa strepnjom očekuju nalaze. Različiti načini lečenja mogu uzrokovati poteškoće poput gubitka kose ili mučnine. Mnogi bolesnici teško podnose boravak u bolnici - ne snalaze se u novoj sredini, ne znaju komu se od osoblja mogu obratiti, a tu su i drugi bolesnici koji mogu biti teško bolesni, nervozni ili umirući.

    Mnoge bolesti, naročito hronične, zahtevaju promenu načina života i primenu novih veština nakon otpuštanja iz bolnice. Zato sestre moraju pripremiti bolesnike za samostalan život kod kuće - poučavaju ih, na primer, pravilnoj ishrani, samokontroli glukoze, načinu uzimanja lekova i mnogočemu drugome, zavisno, dakako, o bolesti. Budući da neke zadatke s područja sestrinske nege (hranjenje bolesnika, kupanje, pomoć pri obavljanju nužde i sl) sprovodi pomoćno osoblje, sestre ih poučavaju te organizuju i nadziru njihov rad. Bolničke sestre takođe provode ili sudeluju u sprovođenju mnogih medicinskih postupaka - od različitih načina primene lekova do hemodijalize.

      Svi se ovi poslovi prilagođavaju posebnim obeležjima i potrebama bolesnika na različitim odeljenjima, tako da postoje velike razlike u poslovima sestara, recimo, na pedijatriji, kardiologiji, hirurgiji, psihijatriji ili na odeljenju za rehabilitaciju. Sestre u bolnicama mogu raditi iu dijagnostičkim ordinacijama - npr za alergološka ispitivanja ili endoskopije, na odeljenjima za hitan prijem bolesnika, u operacionim salama itd

       Danas ima sve više ustanova za negu i rehabilitaciju u kući, a mnoge od njih kao oblik privatne prakse osnivaju sestre. Sestre koje su zaposlene u tim ustanovama rade u bolesnikovom domu. Njihov je posao vrlo sličan poslu bolničkih sestara, uključujući i mnoge postupke koji su se nekada provodili isključivo u bolnicama - inekcije, infuzije, lečenje kiseonikom itd

        Sestre mogu raditi s lekarima u raznim ordinacijama gde pripremaju pacijente i pomažu pri pretragama te samostalno sprovode neke medicinske postupke _ daju inje-kcije, uzimaju uzorke za pretrage i previjaju rane. Manji broj sestara radi u službama za hitnu medicinsku pomoć, a neke izvan zdravstva, npr u domovima penzionera i dečjim vrtićima.

 Radni uslovi

      Radni uslovi zavise od vrste posla, mesta zaposlenja i stanja u samim ustanovama. Sestre rade u dnevnim i noćnim smenama te vikendom i praznikom. Godišnji odmori rasporeneni su tokom cele godine. Patronažne sestre i sestre u ustanovama za negu i rehabilitaciju u kući odlaze u domove svojih pacijenata po svakom vremenu. U domu pacijenta moraju se prilagoditi uslovima koje zateknu. Broj sestara obično je manji od potreba za sestrinskom negom, što podrazumeva rad u vremenskom škripcu. Na nekim radnim mestima sestre mogu biti izložene zarazi, zračenju, trovanju i ozledama. Zbog toga moraju primenjivati razne mere zaštite na radu.

 Poželjne osobine

      Sestra mora biti emocionalno zrela i stabilna kako bi mogla razumeti i nositi se s ljudskom patnjom, hitnim stanjima, zdravstvenim problemima i etičkim dilemama. Dobre komunikacione veštine, strpljivost i osjetljivost za ljudske probleme koji su sastavni deo svakog sestrinskog postupka, nužne su za stvaranje odnosa poverenja. Važno je shvatiti da se pacijentima ne smeju nametati vlastiti stavovi ni onda kada duboko verujemo kako to činimo za njihovo dobro. Sestra mora biti kadra da razume pacijentova osećanja i ponašanje u određenoj situaciji, a ne razmišlja kako bi se ona osećala i ponašala u takvoj situaciji. Mora biti brižna, spremna da prihvati odgovornost, raditi samostalno i u timu, savesno i kritički sprovoditi ono što je propisano te prepoznati kada se mora posavetovati s drugima.    

Nastavni plan za ovaj profil možete preuzeti ovde

 

medicinska sestra tehnicar         medicinska sestra tehnicar 2